Сахара храни Амазон

Облаци прашине из највеће пустиње на свету обилују хранљивим састојцима који потпомажу бујање растиња у највећој прашуми на свету.Главно извориште је пространо улегнуће у Чаду. Ваздушна пошта из Африке преноси преко Атлантика потребне минерале амазонским прашумама. Кад је сувље у Африци, у Амазон пристижу веће количине прашине толико опасне за аричко становниоштво а спасонсосно за Амазон!Амазонско растиоње упија угљен диоксид испуштен у атмосферу успоравајући напредовање отопљења леда на половима. Плодоносне прашуме дуж Амазона оскудевају у хранљивим материјама - обилне падавине спирају из земље фосфор, важан за раст, дисање, пренос и складиштење енергије у биљкама... итд. (Парафразирано према једном популарно писаном новинском чланку.) ...

Претражи овај блог

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 17. октобар 2010.

Последња одбрана / Бела Tукадруз


Живот је кратак, чак и кад потраје предуго, ако је човек осуђен на
једно место, једну земљу, један језик, језик који одумире.
Колико је потконтинената и континената, мора, океана, залива,
кањона, планинских врхова и земаља које, вероватно, нећемо видети
својим очима?
Колико је девојака или жена које нећемо волети иако су оне то не
једном пожелеле и чекале нас од првих разреда средње школе, скоро
до четрдесете, и после – после свега?
Резигнирана смиреност. Цртеж Снежане Стефановић

Колико ће светог знања, духовне баштине древног човечанства,
остати изван струјања нашег немирног духа?
Колико ћу, растворен као со у води,
у Богу, и Бог у мени, доспети до личности Универзалног човека и
успостављања изворног поретка ствари?
Пре повратка Богу, претходио је мој повратак самоме себи, свему –
АПСОЛУТНОМ, поезији – аскези самопрегора и херојства.
Поезија је алхемија, град ћилибара, град саграђен од злата, од
прочишћене душе : последња одбрана.
Ја самог себе негујем и горим
на сопственој ватри, суделујем у култу аскезе, претварам се у
Диониса да бих био рашчеречен, да бих будан ступио преко прага
смрти како бих се почистио и добио своје вечно обличје.
Ако сањам о Музеју Немогућег Ратара, није ли то сан о перуанском
Златном Врту?
О Светом врту стања и слике света,
какав је свет изворно био
и какав ће коначно бити?
МУЗЕЈ НЕМОГУЋЕГ РАТАРА и 
Последња одбрана прилика су да се
исправи грех и рашчисте рушевине ЉУДИ и ИСТОРИЈЕ.
И да се свет врати на оно место
одакле је сурван. Свет опет може бити претворен у Златан Врт.
Зашто бих се бојао смрти ако се чисто злато моје душе истопи у
ватри самопрегора, херојске душе?
Зашто бих се бојао нестајања, ако су упаљене Рајске свеће,
и ако је већ започело стварање Златног Врта –
праслике света која непролазно живи у свету? . . .

(1993 – 1996)

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови