Сахара храни Амазон

Облаци прашине из највеће пустиње на свету обилују хранљивим састојцима који потпомажу бујање растиња у највећој прашуми на свету.Главно извориште је пространо улегнуће у Чаду. Ваздушна пошта из Африке преноси преко Атлантика потребне минерале амазонским прашумама. Кад је сувље у Африци, у Амазон пристижу веће количине прашине толико опасне за аричко становниоштво а спасонсосно за Амазон!Амазонско растиоње упија угљен диоксид испуштен у атмосферу успоравајући напредовање отопљења леда на половима. Плодоносне прашуме дуж Амазона оскудевају у хранљивим материјама - обилне падавине спирају из земље фосфор, важан за раст, дисање, пренос и складиштење енергије у биљкама... итд. (Парафразирано према једном популарно писаном новинском чланку.) ...

Претражи овај блог

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 14. октобар 2010.

СВЕЋА НА ВЕТРУ / Бела Tукадруз

У крилу демона. Слика Снеж. Стефановић


Широк је осмех Мр Елтона Џона, не и леди Дајане
на заједничкој фотографији. Из очију певача зрачи
радост, а Принцезине не могу да сакрију извесну сету.
Око пола шест сам скувао кафу,
предухитрио сам будилник, не и намере Господње.
Упалио сам свећу у свитајном мраку,
црном као перје злослутних врана.
Успомене и ужаси се таложе у костима.
Ако је тако, онда су кости свих мртвих
упиле у себе смисао грдан васколике историје,
који никада неће угасити, као ветар свећу.
Историја је апсурдна, и често линеарна...
Сањао сам жену коју сам волео давно у младости,
пре скоро тридесет година: лепшу од Мерилин Монро.
Допутовала је са сестром жене коју сада виђам.
Ништа ми не каже после тридесет година, у сну.
Док сам кувао кафу, једна је оса насртала на окно
споља, можда привучена светлошћу, унутра.
Небо је у даљини било тмурно.
Град је спавао, као што спавају деца.
Сан је имао свој загонетни смисао,
и ја сам покушавао да га одгонетнем.
Синоћ сам легао међу првима у стану,
са слабошћу у коленима од претрпљеног
шока претходне ноћи
(наглог буђења, после поноћи, рушења ствари,
љуљања зграде ; земљотреса). Сада је прошло све,
преживели смо катастрофу, само што није
свануо четвртак; прошли су и пролазе градски аутобуси,
проћи ће и овај миленијум коначно,
и заборав ће полако као прашина учинити што треба.
Једног 6. априла сручили су тоне и тоне бомби
на овај град : не само на његове касарне и аеродроме,
већ и на школе, куће пуне уснулих,
и на велику националну библиотеку
претворивши је у прах и пламен, у пепео.
И опет најављују нешто слично Србији
тзв. бивши савезници са Запада.
Ако је овај народ проклет, Боже, реци због чега?
Ако на крају овог другог миленијума треба да ишчезне,
као што су неповратно ишчезли осамдесетак народа
који су овде живели пре њега, реци због чега?
Јер Ти све знаш.
Ти си велики Судија и Ратник и имаш
моћ да шаљеш казне, земљотресе и поплаве
када се нико не нада, пошасти, и војнике,
и огањ и јата врана која злослутно креште, као сада.
Зло не долази никада само
и једна штета повлачи за собом стотину грехова.
Одлетела је она оса, што насртала је на окно, као ловац
извиђач - тамо где се сатанска одмазда спрема :
у правцу у коме лете вране у свитање.
Балкан и Србија су пуни гробаља, али некоме то изгледа
није довољно : свету је потребно да буде рушевина
и једно гробље на које нико не долази
и не пали свеће?....

Четвратк, 1. октобар 1998. Око 6 : 35 ч.

*
Гром је, из ведра неба, први пут
упозорио фамилију за време ручка.
Други пут, две недеље доцније,
гром је опет циљао на једног члана фамилије.
Је ли то било случајно, стицај околности
и прилика метереолошких, или упозорење Громовника?
Осетио сам изненадну радост,
као човек који је близу излаза
из страшних и мрачних катакомби Епохе.
На крају тунела светлео је,
као пруга на небу, свелек...
Болесник је устао са самртничког одра,
из агонијског ропца...
(Уторак, 29. септ. 1998. Увече... )

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови