Translate

Посећеност (13.06.2021)

Претражи овај блог

субота, 8. октобар 2011.

Легендарна материја стваралаштва нема епилог


Корице књиге песама Свеска САХАРА АМАЗОН
Белатукадруза (алиас М. Лукића), српско-енглеско издање

Мирослав Лукић

Свеска САХАРА АМАЗОН

СЛИКЕ ПЕСМОМ ТУМАЧЕНЕ
Коауторске слике
Снежане Б. Стефановић
  

Miroslav Lukić

Notebook SAHARA AMAZON

PAINTINGS SEEN THROUGH POEMS
Co-authored paintings by
Snežana B. Stefanović

БУЂЕЊЕ
(Стихови из сна...)

Легендарна материја стваралаштва нема епилог!
Памћење пасе као овце сочну траву до корена, појединости које
засијају у мраку као свици.
Маховина и лишај сијају као призори
обасјани рефлектором у сну.
Тако се објављује Целина, Бог.
Кад дође време да песник прежива слике, као овца,
којих се напасао све гледајући преко спрудова
титравих. Ко изгужван чаршав, синуо је лог,
цветови, семе... Месечина, обасјавши пустињски песак,
камен - камен на обали, или на речном дну,
обао, углачан...

(Одломак из Буђење (Стихови из сна...))

AWAKENING

(Verses from a dream...)

Legendary substance of creation has no epilogue!
Memory grazes succulent grass like the sheep, to the roots, details glisten in the dark like fireflies.
Moss and lichen shining in the dream
as if in a spotlight.
That is how Unity, God, makes itself known.
When the time comes for the poet to ruminate, like the sheep,
the paintings he grazed looking across the sparkling
reefs. Like wrinkled sheets, shone the log,
flowers, seeds... Moonlight shining over desert sand,
rock – rock on the shore, or at the bottom of the river,
round, polished...

(Excerpt from Awakening (Verses from a dream...))
Превод на енглески  Јелена Ђурђевић

"...  У песмама и сликама имплициран је неки поетички систем. Можда отворено – затворени систем. Тај хибридни систем отвара се манифест – програмском песмом (одломцима), односно манифест – програмаском сликом Буђење (сликарка је накнадно ову у Каталогу слику без назива, назвала оправдано по песми Мирослава Лукића Буђење). Као да је песник освестио сликарку – рекао јој шта је насликала.
Да – нека Снежанина смирена у буђењу богиња поезије, муза њеног сликарства. Буђење на граници сна и јаве, месту где се лови ирационално, потиснуто, несвесно.
Наравно, странице и странице се могу писати о овим двема преграмско – манифест творевинама.
И о песмама Лукића и о сликама Снежане Б. Стефановић могу се писати целе књиге. То смо показали у неколико књига о песништву Лукића и посебно у Сенкама тишине. Треба само рећи да и у овој књизи има аутентичне мистике и лирске и ликовне.
За мене је поетички провокативна ова књига. У тренутцима гледајући њене странице чини ми се да су слике тумач текста, да су слике мета на текст. Да су нека „илустрација“ бар у песмама и одломцима изабраним за ову књигу. Можда желим да видим равнотежу Реч – Слика.
Но ширина и лирски степен апстракције песама омогућавају различита уживљавања, доживљаје. Управо, како би рекли математички поетичари, омогућавају икс(х) значења, доживљаја, а поготову ако се укрштају на овакав начин песма и слика.
Дух и песника и сликарке се отимају „јасним категоријама малограђанским, урбано – градским где се види добро – зло, лепо – ружно, јасно – нејасно, смисао – бесмисао...
Њихов дух је близак умовањима о смислу бесмисла – о есхатолошком што сам у некој мери тумачио и у књигама о Мирославу Лукићу и у монографији о Снежани Б. Стефановић.
Јединствености структуре књиге и тумачењу слика – песма и песма – слика доприноси и пеников поговор – Белешка на крају и библиографски делови о сликарки и полиграфу и песнику Мирославу Лукићу.
Импресионира нека врста закључног текста – Белешка на крају у којој песник згуснуто неком лирском монтажом од назива слика показује и своје одушевљење сликама. Он  у сликарки Снежани Б. Стефановић види „осујећену  сликарку“. Он види умешаност „судбине, анђела, чаролију игре која излази из тамне матрице“. У чињеници његовог открића сликарке. Мислим, познавајући и дела Мирослава Лукића да нису случајно слике Снежане Б. Стефановић деловале провокативно, па и трансцедентно провокативно. У одушевљењу сликама Снежане Б. Стефановић Лукић је песник, лиричар. Ја као критичар, есејиста сам присебнији. Природно је да ми је ближи бог критике МОМ бар у резервисаности.
Наравно, да и библиографија полиграфа Мирослава Лукића много значи, пре свега за сликарку коауторку уз песме и Белешку на крају. Библиографија потврђује неки значај сликаеке који јој даје песник Лукић.
То о чему говоримо читаће и читаоци на енглеском језику.   ... "
                   Одломак из рецензије Миодрага Мркића: Слике песмом тумачене, али и песме сликом тумачене (стр. 71-72)
____________________

Мирослав Лукић /Miroslav Lukić
Свеска САХАРА АМАЗОН/ Notebook SAHARA AMAZON
Слике песмом тумачене/ Paintings seen through poems
Коауторске слике Снежане Б. Стефановић/ Co-authored paintings by Snežana B. Stefanović

 Рецензија/ Review
Миодраг Мркић/ Miodrag Mrkić

Превод на енглески језик/ Translation into English
Јелена Ђурђевић/Jelena Đurić

Прво издање/ First edition
2011.

Издавач/ Publisher
Заветине/ Zavetine ...

94 стр.: илустр.;21 цм. Библиотека Царски рез - Edition Sectio Caesarea

ISBN 978-86-82255-10-9
Напомена: Белатукадруз је псеудоним Мирослава Лукића. Упоредо срп. текст и енглески превод. - Текст ћир. и лат....



петак, 27. мај 2011.

Заветине прешле преко страшне црте!!


Сазвежђе З  је, према мерењу током 24. маја 2011. године, достигло100.235 посета! Коначно је прешло ту страшну црту коју оличава бројка од 100.000! Додуше, могуће да је та црта пређена и много раније, јер у Сазвежђу З још није могуће регистровати све посете Веб сајтова које подржава Google у склопу Сазвежђа З. Пошли смо, када је реч о нашим Веб сајтовима које подржава Google од резултата , простог збира приспеле електронске поште (4658). То је мали и нереалан број – посета је далеко већа, али ми је још увек не можемо документовати.
Решили смо да објавимо листу најпосећенијих интернет локација Сазвежђа З,  http://zavetinebr1.wordpress.com/

понедељак, 28. март 2011.

БЕЛЕШКЕ НА КРАЈУ


аутор Белатукадруз

Све до јесени 2010. године, када сам, као издавач, дошао у додир са једним каталогом слика, у којем су ми одмах привукле пажњу две: Ђаво Бога и Бог ђавола, једног сасвим непознатог, и одмах треба рећи -  и осујећеног сликара. Све до споменуте јесени, понављам, гомилале су се пешчане дине , суша у пустињама наше савремене поезије и уметности уопште, претила је катастрофом која ће мало кога дирнути. Сликарку која је деценијама прикривала свој дар, гушећи у себи жену и звер, могао сам и мимоићи, да се није умешала судбина, анђео, чаролија игре која излази из тамне матрице. Тако је почело, неописиво и непредвидиво: ухватили смо се у тајно оро дејства, пустиње и прашуме. Између слика и речи, песама и загонетке разапетог трајања и крикова слеђених на платнима, биле су  велике раздаљине као између  Сахаре и Амазона, двојник и двојница, змија бела као иње и анаконда, велика прашина и велика вода. Удубљујући се у каталог слика једног осујећеног сликара, осећао сам неки непознат страх или ужас – можда је то била патња проузрокована приближавањем једне будућности, о којој никада раније нисам ни помишљао? Шта је једну пустињу поезије, могу то написати, зар не, отрпавало и хранило, ако јесте – геометрија сна, дух сна који буди тело и дух уметника који се одлепио од свога ја? Осећајност чије су пируете осујећиване суштином прашуме, нагонећи сликарку у окамењену неодлучност, да буде нека друга, подајући се повремено подлој смирености? Прашума Амазона никада не би била таква каква јесте да којим случајем престане наклоност олуја и и далеких пустиња. Прашума у себи носи пркос против учмалости и пустоши, па ипак њено Друго Ја је пустиња, Сахара која је храни. У тим прашумским потребама  било је потајних искушења још дубљих него задње мисли. Енергија прашуме и њених потајних искушења моћнија је од врхова свих познатих цивилизација. Крајности, имају велику јачину својих разлика, које велике олује и вртлози, преносе с времена на време, мешају, како би настало неко ново значење.
Посматрао сам слике пустиње у тренутку када је отпочео повољни кишни период, и суочио се са далеком прашумом коју узнемирују - косе смрти. Неки нови ветрови су  дували и одували брда песка са папируса и рукописа, пробудили белу змију, мит, сирово памћење. Ако напишем: Пустиња мојих рукописа, хранила је прашуму Амазона, то би било само донекле тачно, јер да нисам сусрео Снежану Стефановић, и њене слике, можда би Змија бела као снег заувек остала испод брда песка и прашине? Дакле, каталог осујећеног сликара био је окидач, или – још боље – прекидач. (Тешко изрецива  осећајност, и дух понајбољих слика су извршиоци прекидања у природном току  пустиње. ) Пустиња и прашума су  повезане планетарном и нераскидвом везом...
Овај Каталог осујећених  посвећен је несрећној судбини многих Срба у 20. веку,
а пре свега Краљевској Екселенцији, Принцу Престолонаследнику Александру Карађорђевићу III.

Из Бележака уз једну нову књигу у припреми

среда, 23. фебруар 2011.

Реч на отватању изложбе слика Снежане Стефановић /Милан Вучетић


Слика С. Стефановић

У просторијама ЕПСа у Балканској, у Београду

Пре неколико дана од наше колегинице, правнице, Снежане Стефановић добио сам на поклон једну лепу књигу. Књигу њених слика насликаних компјутерским програмом. Стара је истина да људи умеју да живе и раде заједно, а да једни о другима не знају много тога. Најчешће су то приче о срећним или несрећним љубавима, животним судбинама, о необичним хобијима, уметничким афинитетима, које најчешће не можемо повезати са професијом или личношћу наших свакодневних сапутника.

Када је у питању уметност ти људи са једне стране љубоморно чувају своју „тајну“

петак, 21. јануар 2011.

Одјек

Недавно је у листу ЕПСА објављен леп чланак о првој књизи Снежане Стефановић, на стр. 74-75.
Цео број овог листа може се преузети на једном од сајтова Заветина.

видети обавезно https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/zabelezenodrugde

Популарни постови