Сахара храни Амазон

Облаци прашине из највеће пустиње на свету обилују хранљивим састојцима који потпомажу бујање растиња у највећој прашуми на свету.Главно извориште је пространо улегнуће у Чаду. Ваздушна пошта из Африке преноси преко Атлантика потребне минерале амазонским прашумама. Кад је сувље у Африци, у Амазон пристижу веће количине прашине толико опасне за аричко становниоштво а спасонсосно за Амазон!Амазонско растиоње упија угљен диоксид испуштен у атмосферу успоравајући напредовање отопљења леда на половима. Плодоносне прашуме дуж Амазона оскудевају у хранљивим материјама - обилне падавине спирају из земље фосфор, важан за раст, дисање, пренос и складиштење енергије у биљкама... итд. (Парафразирано према једном популарно писаном новинском чланку.) ...

Претражи овај блог

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 05. децембар 2016.

Place Dejan, place violina...

MIlenkova kuca u Vlaolu

Violina ubija dusu -Svadba u selu Tocka 1.08.2009

STARA VIOLINA - STARA VLAJNA

Vlasko Vece Kucevo 23.02.2007 5deo.flv

Bacija na Bigaru u laznici 2011

BACIJA Gornji Bigar 2013

недеља, 11. септембар 2016.

Sabac je ceo od droge beo




Римејк трке формуле 1 из 1939.

Олдтајмери су поново тутњали Калемегданом Стефан Сретеновић | 10. септембар 2016. 20:15 > 20:47 | Римејк трке формуле 1 из 1939. одушевио све Београђане и госте престонице и подсетио их на стара времена. На старту шездесет возила, међу којима су били и они из Музеја, провозало се улицама
ДАВНЕ 1939. године Београд је био организатор трке Формуле 1, а 77 година касније, надметање око Калемегдана поново је одржано јуче у оквиру манифестације "24 сата елеганције". Шездесет возила, међу којима је било пет формула из Музеја старих аутомобила и једна из приватне колекције, пројездило је централним Београдским улицама.
На "Калишу" су ови аутомобили главне звезде, угланцани до те мере да су се суграђани комотно огледали у њима. Лепоти аутомобила дивили су се и стари и млади, а најмлађи су се највише одушевили четвороточкашима. Незаобилазно је било и сликање поред четири двоточкаша.
- Јединствена прилика да се у Београду види овако нешто, он је сада метропола - каже Милутин Рашић љубитељ олдтајмера. - Зашто се ова трка Формуле 1 заиста не би вратила у наш главни град, мислим да стаза негде може да се направи

НОВИ ЖИВОТ?


Фотографије, чак и кад их је снимио аматер, имају ту неку необјашњиву моћ да нас натерају да се замислимо, сетимо,подсетимо. Ово је једна од таквих фотографија, снимљена деведесетих, минулог века, пред распадање СФРЈ, у оним мучним годинама после смрти моје прве жене (мајке мојих синова). Снимљена је испред собе у којој сам рођен (ноћу, око 2 сата , 30.06 1950. године, у селу Мишљеновац). То је онда била соба у којој се чувао мираз и девојачка спрема моје мајке Наталије (1932 - 2002), слатко од дуња, и шећер у џаковима на дугој плавој славској клупи. Снимљена је током лета, које сам проводио са мојим малишанима у родитељском дому, а ко ју је сними, не пише на полеђини. Да ли мој млађи брат, приликом једних од оних долазака када је журио, јер он није живео са родитељима, као што ни ја нисам (осим током летњег школског ферија)?  Можда је фотографију снимио неко други, мој старији син?  
И тада је преда мном била  - мистерија или загонетка новог живота, иако се радило о нечему што нема много везе са новим животом, већ је пре била можда реч о наставку оног старог са свим бременима и трагичним осећањима и сећањима. Пушио сам, трунуо током читавог ферија у тој тзв. "библиотеци", "соби рођења". А нови живот је, у суштини, измицао брже од облака, можда брже и од птица које су прелетале преко великог дворишта Михаила и Наталије Лукић. Чудна смо породица били - у том 20. веку је било читава серија прераних смрти, од смрти нашег пок. прадеде Димитрија, који је више времена, као прегледаћ бобичавих свиња , проводио времена у Крајини Неготинској (Текији, где је имао кафану у ортаклуку са неким капетаном,и Зајечару, где је имао неко имање; ко више зна где? И шта је са њим? Да ли је то имање било у селу Јасеница, из којега су Лукићи пребегли у време Пазван Оглуа и населили се у Звижду, или баш у Зејачару самом - пошто је прадеда умро напречац у јесен 1915. године, нико нам није пренео... И та прераност, то умирање преко реда, обележило је члановер наше породице, неком тугом бескрајном... На тој бескрајној тузи сам одрастао, на породичним митовима, у суморном лавиринту тзв. историје уопште, и параисторије титоизма. И то се види на овој фотографији, ако човек уме да запази, надетаљима.
    Нови живот је нека врста фатаморгане, а и прошлост са протицањем времена повлачи се у неке своје мрачне лавиринте брзином светлости или фатаморгана.
    Можда ћу и умрети чекајући неки нови живот, јер је тако на рођењу мом одредиле суђенице? Али то ја не могу ни знати ни тврдити.... (Из бележница...)

петак, 12. август 2016.

Немачки бункер на Видиковцу, веровали или не

Немачки бункер на градилишту „Лидла” На месту будућег великог трговинског ланца на Видиковцу откривен је бункер из Другог светског рата који није био убележен у документе
Аутор: Ана Вуковић четвртак, 11.08.2016. у 20:18
Немачки бункер поново на чистини (Фото А. Васиљевић)
Немци су на Видиковцу градили и пре него што је немачки трговински ланац „Лидл” почео да припрема локацију за свој објекат у овом делу Београда. Усред градилишта, недалеко од видиковачког тржног центра, које је отворено првог дана августа, извођачи из фирме „Термомонт” открили су војни бункер из Другог светског рата.
Здање високо неколико метара све ове године било је скривено у густом жбуњу. Већина становника околних насељa је све време знала да бункер постоји, а малишани су га звали „вештачко брдашце” и скривени од очију родитеља ишли да га истражују. У необичном брежуљку у који је могло и да се уђе, једно време је неко и становао, а о томе сведоче велике количине смећа у бункеру на градилишту које је у четвртак око 14 сати било затворено.
– У том делу Београда постоји цео комплекс бункера. Ми смо 2011. године, истражујући београдско подземље у оквиру пројекта „Ундерград”, испитали два. Један се налази поред Цркве Светог Луке, а други је овај на који су наишли радници на „Лидловом” градилишту – објашњава Раде Милић, археолог, и додаје да његова експедиција ипак није успела да стекне слику о томе колико се ту објеката налази.


Отпаци доказују да је у "заборављеном" бункеру повремено неко боравио (Фото А. Васиљевић)
– Бункери су грађени два нивоа испод земље. У првом нивоу налазила се топарница, место за топ и простор за гранате, а на нивоу испод били су кревети за дужи боравак војника – објашњава Милић додајући да о овом објекту нису успели да пронађу никакве званичне податке и да није евидентиран, као што је случај са већином објеката који чине Београд испод Београда.
Шта ће бити са немачким бункером још се не зна. Како су рекли у „Лидлу Србија”, откриће објекта на њиховој парцели их је изненадило јер тако нешто није било евидентирано у службеним документима. У овој компанији, кажу, тренутно са извођачем радова „Термомонтом” раде на проналажењу решења. Ова компанија ће објекат хипермаркета преузети тек кад буде изграђен следеће године, а отварање њихових продавница у Србији планирано је за 2018. годину

четвртак, 11. август 2016.

Српски читаоци ускоро ће у књижарама имати у понуди два издања и превода великог писца, на ијекавици и екавици, па шта изаберу

ДОК је компликована ситуација у Турској већ недељама у жижи светских медија, нови роман турског нобеловца Орхана Памука, како "Новости" сазнају, замрсио је односе између српског и црногорског издаваштва и на површину опет избацио шкакљиво политичко питање назива језика у новим државама са простора бивше Југославије.
Подгоричка "Нова књига" је управо објавила Памуков роман "Црвенокоса" и, осим у својој земљи, почела је помпезно да га продаје и у Србији, најављујући га као први светски превод после турског оригинала. Међутим, београдска "Геопоетика", као дугогодишњи издавач пишчевих дела на српском језику, истовремено је саопштила јавности да ће ову књигу објавити у септембру, под насловом "Жена црвене косе".
Тако ће српски читаоци ускоро у књижарама имати у понуди два издања и превода великог писца, на ијекавици и екавици, па шта изаберу. Ова битка за Памука на књижарском тржишту не би била спорна да са собом не повлачи кршење међународних ауторских права. Наиме, по уобичајеном обрасцу агенције која заступа Орхана Памука, права за превођење се базирају на језику, а не на територији. "Новости" су имале увид у уговор који је склопила "Геопоетика", у коме стоји да овај издавач има права за српски језик за цео свет, као и да тако преведену књигу може да продаје било где, у Црној Гори или у Канади. По томе се може закључити да и црногорски издавач "Нова књига" има једнака права за црногорски језик, и - ту настаје проблем.
Једним кликом на електронски каталог Националне библиотеке Црне Горе у Цетињу појављује се занимљив податак: да је њихова "Црвенокоса" преведена на српски језик! Објашњење је једноставно: међународне институције које признају језике у библиографском смислу немају у својој категоризацији црногорски

Зашто су медији прећутали да је Хаг ослободио Милошевића оптужби

Кларк: Зашто су медији прећутали да је Хаг ослободио Милошевића оптужби
Новости Онлине | 11. август 2016. 15:40 |Одлука Хашког трибунала да покојног Слободана Милошевића ослободи свих оптужби за ратне злочине почињене током рата у Босни, поново доказује да би све тврдње НАТО-а о такозваним „званичним непријатељима“ требало прихватати с огромном резервом
За протеклих двадесет и нешто година, неоконзервативни коментатори и „либерални интервенционисти“ користили су сваку могућу прилику да нам објасне да је Милошевић (који је, иначе, био демократски изабрани председник државе у којој је, у то време, слободно деловало више од 20 политичких партија!) заправо био злокобни, геноцидни диктатор; човек кога треба кривити за смрт СВИХ који су на Балкану страдали током деведесетих, пише у свом блогу објављеном на сајту РТ, Ник Кларк, новинар, публициста и писац.
Званични наратив — исти онај којим нам је 2003. године објашњено да Ирак поседује оружје за масовно уништење и које може да буде лансирано у року од 45 минута — био је чиста обмана, али осмишљена тако да оправда операцију смене режима у Србији, коју су елите на Западу тако дуго прижељкивале.
Закључак Хашког трибунала — да је један од највећих политичких демона наше ере, заправо, невин човек који није починио зверства и злочине за које је оптужен — требало је да буде један од главних наслова у свим светским медијима. Али није.
Чак је и сам Хаг одлучио да закључак о Милошевићевој невиности „сахрани“ негде дубоко у текст пресуде лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, дугом 2.590 страна. Караџић је, подсетимо, у марту 2016. године проглашен кривим за геноцид (у Сребреници), ратне злочине и злочине против човечности.
У Хагу није било ни званичне објаве да је Милошевић невин, ни конференције за новинаре тим поводом. Једини коме треба да захвалимо за то „откриће“ је предани истраживач и новинар, Енди Вилкоксон, који је на хашки закључак о непостојању Милошевићеве кривице наишао током пажљивог читања пресуде Караџићу

Нови живот васељенског медија ПАУКОВА МРЕЖА > СУРБИТА: Сазвежђе З...

Нови васељенски медиј ПАУКОВА МРЕЖА. "Сазвежђе З" - СУРБИТА (Оснивач и власник М. Лукић) обухвата више од сто и педесет дефинисаних интернет локација, међу којима има и врло популарних, тј. оних чија је посета изнад десет, двадесет, или четрдесет хиљада посета. Међу најпопуларније спадају оне локације на Blogger-у, нешто мање од стотинак, међу којима су посете изнад шест хиљада потврђених. Од данас  ( 11. август 2016, 15: 20 ч.) - нема више ни једне локације Сазвежђа З, која има мање од шест хиљада и нешто потврђених посета. Књижара "БОБОК" и ""Књижевни гласник"  прешле су  ту страшну  црту међу последњима (јер су међу последњима и покренуте, колико јуче), и могу да крену тим путем преко трња до звезда!

Ова локомотива се насукала у граду Нишу,  и доспела је овде, не као музејски експонат, већ као симбол за једну паралелу.  (Фотографију је послао М. Тодоровић)

 Само пре годину дана смо писали:  
Понедељак, 31. август  2015. Свети мученик Флор; преподобни Јован
 Драги пријатељи, широм Србије, Балкана, Европе, и ваневропских континената. На крају августа месеца 2015. Године, према обавештењима (GOOGL табла,  31. 08. 2015, у 11:05 ч. по средњевропском времену)  „Сазвежђе Заветине“ тј. Део  комплексног Сазвежђа – блогови и сајтови уз подршку GOOGLа)  достигли су милионски преглед: 14.012.166!! Верујемо, да тој посећености која расте из дана у дан, сигурно, доприноси општи концепт издавача, који је последњих година и  месеци измењен. НОВИБУСУР – Новине будућности  „Сурбита“ одавно су надрасле  Билтен Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ, који је у ствари, отворио пут једном друкчијем, иницијативнијем  и пожељнијем електронском медију, какав је „Сазвежђе З.“ у целини. Исто тако, да подсетимо, и посећеност  GOOGL профила  Оснивача „Заветина“ приближава се убрзано милионском прегледу. Од овог броја  НОВИБУСУР  ће излазизи само једном недељно (у ретким приликама, и ванредним ситуацијама, тј. према потреби, и два пута недељно). Редовни читаоци широм Србије и света неће бити оштећени, јер ће недељно издање садржати најмање четрдесетак прилога плус обиље пробраних фотографија, тако да се отвара једна нова могућност, да повремено публикујемо као илустрације и најпробраније и најоригиналније фотографије како наших сарадника тако и читалаца из свих крајева Србије, Европе и света. Адреса је и даље иста, електронска, знана. Молимо само да нам, у почетку  шаљете  највише до 5 ваших фотографија. Као и да се наоружате „стрпљењем“. Јер „Заветине“ су „затрпане“ морем прилога и мора да се чека на објављивање. То важи, како за сталне сараднике и чланове Групе Зз или „Новог Друштва Суз“, тако и за све друге пријатеље и читаоце. Током 52 недеље, колико има година, која протиче не само кроз корита река, авлије, већ и кроз наша памћења, сећања и заборав, „Заветине“ су у ситуацији да објаве више од две хиљаде најразноврснијих прилога – мало ли је то!.....
     Данас потврђујемо да постоји стални раст посете  ПАУКОВЕ МРЕЖЕ, да се СУРБИТА , Сазвежђе З, или Заветина, шири планетарно брзином о којој се може сањати. Вест није спектакуларна, али је битна.  Све је већи број људи који прихватају концепт  једног виртуелног музеја, који је дефинисан пре десетак година. СазвежђеЗАВЕТИНЕ у свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, које разбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот,отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани...

     А који управо овог дана доживљава снажну потврду. Неверне  Томе – треба увек да их буде – могу и сами да провере, ако посете  Универзалну библиотеку, где  је «платформа» највећег броја линкова  интернет локација у склопу ПАУКОВЕ МРЕЖЕ... И увере се и сами...

Снимљено на планини Радан претпрошлог пролећа. М. Л.

Ој јуначка свијетла зоро (Оригинална верзија) - Српска патриотска песма

Ој Србијо мати немој туговати - Српска патриотска песма

Популарни постови